„СРБИЈА - Национална ревија”, број 23

 

РЕЧ ПРЕ

Да, уморни смо од свега. Од „наших тренутних тешкоћа” које не јењавају већ 30 година. Од неуморних хонорарних оптимиста, од шарлатана с целомудреном гримасом, од политичких лутана, од штрајкача разбијених понеком цркавицом, од наших „светских пријатеља” чији нож носимо заривен у свом срцу и правимо се да ништа не примећујемо. Нико овде нема три чисте да ствари, и своју сопствену позицију, доведе до крајњих консеквенци. И да изађе на црту судбини.
Али бар нам ова јесења свила у октобру и новембру дође као мелем на све, ово сунце и ове боје, пре но што и ова година оде у... У „бољу прошлост”.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
НА МАПИ АНТИУТОПИЈА
Не одустати од своје главе

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ЉУБИВОЈА МАРИЧИЋА

Посета
ВАЉЕВО У XXI ВЕКУ, С МУДРОШЋУ СТАРИХ И ПОЛЕТОМ МОДЕРНИХ ГРАДОВА
Увек на добром гласу
Оно о „ваљевској подвали”, наравно, само је поскочица и весела комшијска смицалица. „Град је међу малобројнима у Србији који је добио међународни кредитни рејтинг, усвојио све потребне стратешке документе, добио сертификат о доброј пословној клими. Овде су већ инвестирали и успешно шире пословање Аустријанци, Италијани, Французи, Словенци... Корак држе и домаћи привредници”, каже за „Националну ревију” градоначелник Ваљева Зоран Јаковљевић. „Свима њима, као и свим својим гостима, Ваљево има много тога да пружи и у култури, духовности, туризму, забави, спорту...”

Пише: Горан Будимир

Одредишта
ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО И ЊЕГОВЕ ЧАРИ, ПРИРОДНЕ И ЉУДСКЕ, ОКОМ РЕПОРТЕРА „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Место које ће вас (опет) освојити
Дуго су се за ово зачудно језеро интересовали само људи из околних места. А онда су и они више одлазили него долазили. Данас изгледа нико није баш сигуран како су заборав и равнодушност побеђени причом о лутајућим тресетним острвима, пресним погачама и ватром која се не гаси, истином да и магла може бити лепа, сомовином на коју нема ловостаја. Или смо, напросто, и сами много тога схватили? У сваком случају, догодио се велики повратак и за Власину је започело боље време

Пише: Олга Вукадиновић
Фотографије: Милан Јанковић

Стазе
У ДОЊОЈ ЛОКОШНИЦИ И НА БАБИЧКОЈ ГОРИ, ДОК СЕ ГОТОВЕ ДАРОВИ ОВОГОДИШЊЕГ РОДА
У царству најбоље паприке
С јесени, све куће у селу, и оне немалтерисане, добију необичну фасаду: тешко је видети и делић зида непокривен црвеном паприком која се суши на издашном сунцу јужног Поморавља. Најлепши венци после, осушени, стижу на пијаце великих градова, а остало се меље. На цени су и овдашњи ајвар и туршија. А и около се, богме, има шта видети и научити

Текст и фотографије: Драган Боснић

Село
У ЈАСИКОВИЦИ, ПОДНО ГОЧА, НЕОБИЧАН КУЛТУРНИ ДОГАЂАЈ
Не ваља да кућа буде празна
Крај лета обично нас испуни сетом и неком необичном слутњом пролазности. А „Поздрав лету” који је у свом селу организовао познати београдски новинар Жика Николић, аутор чувене РТС-ове „Шаренице”, одисао је ведрином, здрављем и аутентичношћу. На позорници у воћњаку најпре казивано „Завештање Немањино”, онда наступили Петар Божовић, Вјера Мујовић, Јадранка Јовановић, Мерима Његомир, „Легенде”, Бранимир Ђокић и његов оркестар... Ко зна, можда то заиста буде заметак једног великог и осмишљеног покрета повратка селу, како би желели протагонисти овог догађаја

Текст: Роза Саздић и НР Прес

Изазови
ЖЕНСКА РАФТИНГ ПОСАДА НАУТИЧКОГ КЛУБА „ЛИМАН” ИЗ ЗЕМУНА НАСТАВЉА ВЕЛИКЕ УСПЕХЕ
Кротитељке дивљих вода
Лани су биле клупски првак Европе, ове године првак Србије, представљале земљу на Европском првенству у Италији и Светском у Холандији. Иако раде без тренера, одговарајућих река и стаза за вежбање, без сигурне материјалне основе, оне не посустају. Атрактивност овог спорта, племенитост заједништва у опасности и подвигу, окупљања на најлепшим рекама света, стално их изнова покрећу. Избориле су учешће на Светском првенству у Костарики, али неизвесно је да ли ће успети тамо и да стигну

Пише: Душанка Тадић

Догађај
ДРУГИ ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ВИНА У ЛАЗАРЕВЦУ
У рангу најбољих
Преко 40 произвођача вина из целе Србије и велики број посетилаца важан су допринос афирмацији врхунских српских вина као домаћег бренда, настављању српске винске традиције и даљем јачању винске културе

Преци и потомци
БРИНЕ ЛИ СРБИЈА ДОСТОЈНО О СПОМЕНИЦИМА И ГРОБЉИМА СВОЈИХ СОЛУНСКИХ РАТНИКА?
Огледало државе и народа
Срушио се, дуго већ накривљени, крст на Спомен-капели на Кајмакчалану. На њеном прочељу длетом је до нечитљивости изгребано име краља Александра, испод посвете: „Мојим див-јунацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободе и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине”. У звонику крај Капеле, зарђало је и одавно се не чује звоно које је даровао Михаило Пупин. У рушевинама је болница Арчибалда Рајса, баш као и зграда Врховне команде војводе Живојина Мишића у Бачу. Нема путоказа ка Белој стени, где је скончао војвода Вук, а спомен-плоча затрпана је камењем. Неограђено Српско војничко гробље у Битољу граничи се са Зоолошким вртом... Нема новца или стида нема? Питајте о томе надлежне

Пише: Анђелка Цвијић
Фото: Б. Масловарић и А. Цвијић

Открића
АРХЕОЛОЗИ БАЛКАНОЛОШКОГ ИНСТИТУТА САНУ НАСТАВИЛИ ИСКОПАВАЊА У ОКОЛИНИ СВРЉИГА
На трагу изгубљеног града
Timacum Maius појављује се на старој римској „Појтингеровој мапи”, уцртан у околини Ниша, али расправе где се он заправо налази трају више од 150 година. Истраживања у атару сврљишког села Нишевац, по свој прилици, разрешиће многе дилеме. Досад су утврђене границе града (простирао се на више од пет хектара), пронађени остаци пута који је водио кроз насеље, део система за одвођење отпадних вода. Ове јесени, треће године истраживања, откривена је луксузна зграда с почетка II века, досад јединствена на тлу Србије

НР Прес

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: ПИРОТ
Миленијумска стража на капији
Зову је Кале, Градић, Момчилов град. Пиротска тврђава заиста је, још од праисторије и антике, дом чувара капије. Капије Истока и капије Запада, зависно од тога са које стране долазите. Данашње утврђење, једно од најочуванијих у Србији, датира из времена кнеза Лазара. У првобитној функцији било је све до XX века, када је проглашено за културно добро и заштићено законом. Управо овде снимани су важни делови филма „Бој на Косову”

Пише: Војислав Филиповић
Фотографије: Драган Боснић

Источници
СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ (2): ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ
Молитва без престанка
По правилима Светог Саве, прописаним за оне с великом духовном енергијом, игуман и братство Хиландара бирају достојног подвижника који овде остаје до краја живота. „Над келијом нико, осим изабраног подвижника, неће имати власт. Ни протат, ни игуман, нити ико други од братства... Нико се, пак, не сме по миту постављати у келију, нити онај ко није достојан и способан за духовно живљење...” У једном раздобљу оронуо и запуштен, комплекс Савине испоснице поново је најуређенији и најрепрезентативнији део Ораховице (Кареје), светогорске престонице

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Библиотека
КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: ДВА ВАЖНА НАСЛОВА КОЈА НА СРПСКОМ ИМАМО ЗАХВАЉУЈУЋИ ДРАГУТИНУ Д. КОСТИЋУ (1873-1945)
Нибелунзи и Свети Сава
Овогодишњим издањем препева чувеног германског епа и подсећањем на једну књижицу о најважнијем српском светитељу, Српска књижевна задруга пред наше очи враћа и изузетну личност њиховог преводиоца и писца. Био је пореклом Немац, 1869. примио православно крштење, недуго потом променио презиме, сину дао једно од најважнијих имена из српске историје, и дословно до краја живео своју српску судбину. Винавер за њега каже да је „највећи зналац свега српскога”. Знао је чак и „шта су калуђери-преписивачи остављали потомству тајним писмом, да се не заборави у мраку времена и сујети дана”

Пише: Драган Лакићевић

Pro memoria
ДОГАЂАЈ ОД ПРЕ 135 ГОДИНА КОЈИ ЈЕ НАШАО СВОГ ПЕСНИКА И СЛИКАРА
Ноћна стража на Вучјој пољани
Подвиг петорице српских граничара, Крајишника, одбијање напада турске чете од 200 низама, те 1875, дубоко је дирнуо људе у свим српским земљама. Одушевљење и понос запљуснули су и Београд, престону варош Кнежевине Србије. И ватрено родољубиво срце великог Ђуре Јакшића није могло мировати. Тако је настала чувена песма „Караула на Вучјој пољани”, први пут објављена исте године у „Отаџбини”, и слика „Караула” или „Ноћ на стражи”

Пише: Петар Бранов

Штампа
ПОЧЕЦИ И ЗЛАТНИ ВЕК СРПСКИХ ЧАСОПИСА ЗА ЖЕНЕ
Наслови који буде носталгију
Од Орфелиновог „Славено-сербског магазина” (Венеција, 1768) до новинарског конгреса у Београду 1911, излазило је близу 1.100 српских новина и часописа. Први женски лист био је „Домаћица” (Београд, 1879), а онда су следили „Српкиња” (Панчево, 1882), „Базар” (Београд, 1883), „Женски свет” (Нови Сад, 1886), „Српкиња” (Велика Кикинда, 1887), „Жена” (Нови Сад, 1911), „Српска жена” (Сарајево, 1911)... Преовлађивали су брига о заједници, просветитељска мисија, практични савети, нека старинска чедност изнад ма каквог лицемерја и баналног конзервативизма

Пише: Татјана Марковић

Видици
АКАДЕМИК РАЈКО ПЕТРОВ НОГО, ЈЕДАН ОД СУДБИНСКИ ВАЖНИХ ПЕСНИКА СРПСКИХ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Оно мало светла између две таме
Живим на Вождовцу, град је оно доле. Чим се спустим, сретнем ликове који су проблејали. На свом брду губим своје дане и ноћи како ја хоћу, старим усамљено, као у каквом манастиру, јер сам тако изабрао. Када сам у језику и сопству, онда сам у миру са собом и другима. А кад нисам, ја ништа не ваљам и брже-боље идем у завичај, да ме она брда не забораве, да из мојих шума довучем две-три поеме што ми тамо труну неколико зима. Ништа овде није завршено, ниједно питање на Балкану још није решено. Тешим се чувеном Дучићевом реченицом: „Таман кад наши душмани помисле да смо се утопили, ми изронимо на њима непознатом месту”

Пише: Мила Милосављевић
Фотографије: Драган Боснић

Бокељска свеска
ДР ГОРАН КОМАР, ИСТРАЖИВАЧ ДУГЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ У БОКИ, СТАРОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ И ДУБРОВНИКУ
Ћирилични архив Приморја
„Да, тај велелепни архив нашег народа, ‘на пјени морској’, садржи недовољно истражено обиље ћириличних докумената. Она показују да је ћирилица древно и универзално писмо Балканског полуострва, те да су Срби овдје, у Приморју, од давнина... Сада смо опет на тешкој и опасној прекретници. Срби у Боки морају се чувати партикуларизма унутар сопствене заједнице и неоснованог осјећаја самодовољности, сличног оном какав бјеше намножен у Дубровнику пред његов пад. Ваља размишљати и о још једној погубној карактеристици Боке и Бокеља: претјераном прагматизму. Ово је вријеме које тражи отвореније кораке у друштву и мало жртвовања сопствене удобности...”

Текст и фотографије: Бане Велимировић

Победник
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”: НЕНАД ЗИМОЊИЋ, СВЕТСКА ТЕНИСКА ЗВЕЗДА ДУГОГ ТРАЈАЊА
Не дам на нас
Његов велики успон у синглу брутално је пресечен санкцијама против Србије 1990-их, баш у годинама када је пресудно стасавао. Доцније је у дублу освојио 37 титула (три грен-слем), играо још 24 финала, придодао и четири грен-слем титуле у миксу. И кад је тешко, и кад је на победничком постољу, он чува свој осмејак тихог шампиона. Тако дубок и зрео. Своје мане, каже, треба међу собом да расправимо и исправимо, а свугде другде морамо безусловно стајати иза своје земље. Ако у децембру сви буду здрави и спремни, верује, радоваћемо се у великом београдском финалу „Дејвис купа”

Пише: Дејан Булајић
Фотографије: Aрхива саговорника

Археологија
У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „АРХЕОЛОШКА ГРАЂА СРБИЈЕ” ДО САДА ОБЈАВЉЕНО ПЕТ КАПИТАЛНИХ МОНОГРАФИЈА
Чекају нас велика изненађења
Од огромне археолошке грађе у Србији, досад је само незнатан део објављен и проучен. (О ономе што још није ни ископано да и не говоримо.) Остало углавном труне у неусловним депоима, без одговарајуће документације, недоступно науци. А све указује да би објављивање те грађе довело у питање многе етаблиране научне „истине”, укључујући и тезе неких од највећих овдашњих ауторитета, нарочито о праисторијским културама на простору данашње Србије. Изашле су књиге о Нишу (79 локалитета), Крушевцу (67), Пожаревцу (196), Врању (67), Лесковцу (106). У штампи је монографија Књажевца (41), у процедури Шапца (444). Шта још следи?

Пише: Радмила Таминџић

Тренд
НОВОСАЂАНКЕ ТИЈАНА И МИЛА ПОПОВИЋ ПОСТИГЛЕ ЛЕП УСПЕХ НА ОВОГОДИШЊОЈ „ЛОНДОНСКОЈ НЕДЕЉИ МОДЕ ”
Висока мода из низије
Спајајући наизглед неспојиво, грубо са нежним, првокласне материјале са рециклираним, класичне форме са авангардним, и уводећи етичко-еколошки принцип у моду, сестре Поповић постале су прве Српкиње које су по позиву учествовале на једној од најпрестижнијих и најгламурознијих модних манифестација на свету

Пише: Теодора Ж. Јанковић
Фотографије: Архива Тијане и Миле Поповић

Путоказ
„ГОЛФ ЦЕНТАР” У ЖАБЉУ, НА ТИСИ, НАЈВЕЋИ У СРБИЈИ
Састанак на 19. рупи
Иако слови као елитни, голф је најмасовнији појединачни спорт на планети. Све његове чари можете осетити, сва умећа научити, на овом лепом месту 100 километара од Београда, 30 од Новог Сада, 10 од Зрењанина. Ускоро ће овде бити хотел, етно село, професионални терен са 18 рупа... Могућности су велике, на потезу су озбиљни инвеститори

Пише: Алекса Митић

Осветљавање
ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ВУЧЈЕ”  ИЗ 1903, ДРУГА У СРБИЈИ
Сунце у стаклету
Ова електрана на Вучјанки прорадила је недуго после оне ужичке на Ђетињи и ради непрекидно дуже од једног века. Далековод који је повезује са Лесковцем, дуг 17 километара, сматра се најстаријим у Србији. У оно време, на могућностима које је отворила електрана развијена је индустрија у овом крају, због чега је Лесковац прозван „српским Манчестером”. А у фебруару 2005. Извршни комитет међународног Института инжењера енергетике и електронике (IEEE) уврстио је „Вучје” на листу међаша-прекретница светског технолошког развоја

Пише: Зоран Плавшић

Енергија
ИНЖЕЊЕР ПЕТАР КНЕЖЕВИЋ, ДИРЕКТОР ПД ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” У ОБРЕНОВЦУ
По мерилима новог миленијума
У четири термоелектране (ТЕНТ „А” и „Б”, „Колубара” и „Морава”) ово привредно друштво има четрнаест блокова који чине трећину укупне инсталисане снаге у Србији, а у укупној производњи, већ годинама, учествују са преко 50 одсто. За четири деценије постојања, произведено је 538.000 гигават сати и потрошено 800 милиона тона угља, што ТЕНТ чини темељем српске електропривреде. Програм рехабилитације и санације постројења, који се плански спроводи од 2001, даје очекивано велике резултате

Представљање
ЖАРКО БЛАНУША, ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА БЕОГРАДСКОГ „ТЕРМОЕЛЕКТРА”
Друго освајање света
Ова модерна компанија убрзано се развија у складу са захтевима тржишта. Инвестира у најсавременију опрему, алате и средства, одлучна да и у деценијама које долазе остане лидер у региону. Богато искуство из прошлих времена, садашњи динамичан развој и стручност гарантују да ће велики инвеститори на стратешким пословима и објектима широм света, а посебно у Србији, у „Термоелектру” имати поузданог и професионалног партнера

Наука и привреда
ДР ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ, ДИРЕКТОР ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ИНСТИТУТА „НИКОЛА ТЕСЛА” У БЕОГРАДУ
Развој, уз уважавање традиције
Стратешком студијом о решењу проблема реактивне енергије, на пример, ЕПС годишње уштеди десетине милиона евра!... Српска електропривреда почива на блиставој традицији Тесле и Пупина. Сасвим је реално и разумно да то буде један од кључних српских националних брендова, стратешка тачка ослонца, моћан аргумент. Да ли то довољно?

Осигурање
НОВЕ ЛЕПЕ АКЦИЈЕ ИЗ „ДДОР НОВИ САД”
„Дозвола плус” главу чува
Угледна осигуравајућа кућа проширила своју велику акцију подизања нивоа безбедности у саобраћају поклањајући возачима, уз полису обавезног осигурања возила, увод у тренинг безбедне вожње

Гастрономија
У НОВОБЕОГРАДСКОМ РЕСТОРАНУ „К 2” ШУМСКИ ЋЕВАП ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Креативна домаћа кухиња